FK Partizan, istorija kluba.

Fudbalski klub Partizan je fudbalski klub iz Beograda. Partizan je 21 put bio prvak države, a osvajač je i 11 kupova. Najveći uspeh Partizana u evropskim takmičenjima je finale Kupa evropskih šampiona protiv madridskog Reala. Posle raspada Jugoslavije, Partizan je prvi klub iz Srbije koji se plasirao u Ligu šampiona i koji se plasirao u osminu finala Kupa UEFA.

Nastanak kluba

Partizan je osnovan 4. oktobra 1945, kao deo Jugoslovenskog sportskog društva, koje broji 25 klubova u različitim sportovima, ali je potpuno nezavisan u pogledu organizacije, uprave, finansija, materijalnih sredstava i objekata. Prvi predsednik kluba bio je bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Klub je u početku formiran pod okriljem Jugoslovenske narodne armije, a stadion Partizana je dugo nosio ime Stadion JNA. Početkom 1950ih je postao nezavisan od vojske. Igrači Partizana, dva dana po osnivanju, 6. oktobra, prvi put su istrčali na teren. Pobedili su reprezentaciju Zemuna sa 4:2 u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Seres (B. Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović i Matekalo, koji je bio i prvi strelac (dao je dva gola. Seres i Rupnik po jedan). Trener je bio Glazer, kasnije i golman.

Prvu međunarodnu utakmicu je odigrao 6. decembra 1946. protiv CSKA iz Moskve. Trenutne boje Partizana su crna i bela, nakon plave i bordo tokom prvih 13 godina.

Partizan je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona 1966. protiv Real Madrida, nakon što je izbacio Mančester Junajted u polufinalu. Partizan je vodio u jednom trenutku sa 1-0, ali je na kraju izgubio od Španaca sa 2-1. Najuzbudljiviji meč Partizana je bio protiv Seltika 1989. Prva utakmica je odigrana u Mostaru, koju je Partizan dobio sa 2-1. Revanš je igran u Škotskoj, a Seltik je pobedio 5-4. Partizan je postigao gol u poslednjem minutu i kvalifikovao se dalje.

Neki od uspeha Partizana u poslednjim godinama su pojava u Ligi šampiona u sezoni 2003/04. Nakon što je izbacio Njukasl junajted u poslednjem krugu kvalifikacija, Partizan je izvučen u grupu sa Real Madridom, Portoom (pobednikom Kupa UEFA i potonjim osvajačem Lige) i Olimpikom iz Marselja (potonjim finalistom Kupa UEFA). Partizan nije izgubio kod kuće, i igrao je 0-0 sa Real Madridom, i 1-1 sa Portom i Olimpikom. On je prvi i za sada jedini tim iz Srbije koji se kvalifikovao u glavni žreb elitnog evropskog takmičenja nakon što je klubovima iz SR Jugoslavije dozvoljeno da učestvuju u evropskim takmičenjima.

Sledeće sezone Partizan se plasirao u najboljih 16 u Kupu Uefa, odakle ga je eliminisao CSKA iz Moskve, potonji osvajač takmičenja. U sezoni 2005/2006 u u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona Partizan je izbečen od strane slovačke Artmedije nakon izvođenja jedanaesteraca, a u Kupu UEFA ga je izbacio izraelski Makabi Petah Tikva, nakon pobede Partizana u gostima od 2:0 i šokantnog poraza na svom stadionu 2:5.

Partizan je 2007. izbačen iz Kupa UEFA, zbog nereda u prvom meču pretkvalifikacija protiv Zrinjskog u Mostaru u kojima su učestvovali navijači Partizana. Partizan je u toj utakmici pobedio 6:1, a u revanšu je slavio 5:0. U domaćim takmičenjima, Partizan je osvojio duplu krunu.


Stadion

Stadion Partizana je objekat sa najdužom sportskom tradicijom u Jugoslaviji. Nalazi se na mestu gde je pre Drugog svetskog rata bilo igralište šampiona BSK-a - Beogradskog Sportskog Kluba.

Neposredno po završetku rata, započeta je izgradnja novog stadiona baš na tom mestu. 9. oktobra 1949. godine je na njemu odigrana prva utakmica između Jugoslavija i Francuske (1:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1950.

Stadion je od polovine pedesetih do 1987. korišćen kao cilj godišnjeg festivala zvanog „Dan mladosti“. Svakog 25. maja, „Štafeta mladosti“ je predavana Josipu Brozu Titu, predsedniku Jugoslavije.

Stadion Partizana je u prvom periodu primao 55.000 gledalaca, ali je zbog pooštrenih kriterijuma međunarodnih fudbalskih asocijacija, posebno u domenu bezbednosti i komfora gledalaca, gledalište rekonstruisano 1998, ugrađena su sedišta, prošireni prolazi za ulazak i izlazak publike, montirana savremena oprema, pa je time gledalište svedeno na 32.710 mesta.

Trofeji


* Fudbalski klub Partizan je 21 put bio prvak države: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005, 2008,2009.

* Pobednik nacionalnog fudbalskog kupa bio je 11 puta: 1947, 1952, 1954, 1956/57, 1988/89, 1991/92, 1993./94, 1997/98, 2000/01, 2007/08 2008/09.

Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, 1978. pobednik Mitropa kupa

Momčilo Vukotić je rekorder Partizana po broju nastupa - odigrao je 752 utakmice, a rekorder u broju golova postignutih za crno-bele je Stjepan Bobek sa 403 pogotka. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupilo je preko 130 Partizanovih fudbalera, a više od pedeset utakmica odigrali su Stjepan Bobek, Branko Zebec, Zlatko Čajkovski, Fahrudin Jusufi, Milan Galić, Milutin Šoškić, Slaviša Jokanović, Predrag Mijatović. Bivši igrač Partizana Savo Milošević je odigrao 101 utakmicu za reprezentaciju, što je apsolutni rekord.

Klub je u dosadašnjim nacionalnim ligaškim takmičenjima postigao šest pobeda sa deset i više datih golova, u dva prvenstva je postigao po više od stotinu golova i drži rekord jugoslovenske prve lige sa 107 pogodaka u jednom prvenstvu i jedini je neporažen šampion ikada (u sezoni 2004/05). Od raspada SFRJ u nacionalnim prvenstvima Partizan je osvojio najviše titula, postavši šampion 9 od 17 puta.


Navijači


Grobari, navijači Partizana, su organizovani krajem 1970ih. Nadimak su dobili od navijača najvećeg rivala Crvene zvezde, koji su mislili na uglavnom crne klupske boje, koje su bile slične zvaničnim uniformama grobara. Oni uglavnom podržavaju sve klubove u JSD Partizan. Organizovani navijači koji su tradicionalno zauzimali Južnu tribinu stadiona su se podelili 1999. na dve grupe. Novoosnovana grupa po imenu Južni Front je optužila nekoliko najviših članova Grobara za zloupotrebu njihovih privilegija, kao i sam klub za favorizovanje tih pojedinaca. Poslednjih godina navijači su prevazišli svoje razlike i sada postoje tri glavne grupe navijača: Grobari Južni Front, Grobari 1970 i Grobari Beograd. Od novembra 2005. sve navijačke grupe su bojkotovale utakmice FK Partizan do ostavki predsednika Ivana Ćurkovića, sportskog direktora Nenada Bjekovića i generalnog sekretara Žarka Zečevića. Bojkot je prekinut 2007, posle podnošenja ostavki rukovodilaca i Grobari su se vratili na svoju matičnu tribinu.


Rivalstvo sa Crvenom Zvezdom

Partizanov gradski rival je Crvena zvezda i utakmice između ova dva rivala se nazivaju „večiti derbi“. Ove utakmice su uvek bile željno iščekivane i vrlo spektakularne, ali zbog slabijeg kvaliteta fudbala u poslednjim godinama, kao i velike količine nasilja i huliganizma, je izazvao pad posećenosti. Derbi igran 11. maja 2005. u polufinalu kupa Srbije i Crne Gore je posetilo 8.000 gledalaca, što je najmanje u istoriji. Najveća posećenost je bilo oko 108.000 gledalaca. Iako je prvi derbi dobila Crvena zvezda, Partizan još uvek drži rekordnu pobedu 7:1.

Grb FK Partizan